Promena imena bloga

Svima koji su me dosad podržavali dugujem jedno objašnjenje.

Blog sam napravila sa idejom da se na njemu oglašavaju nastavnici moje škole pa je zato prvobitno  nazvan Blog nastavnika Tehničke škole Valjevo. Postavila sam dosta članaka ali nažalost retko ko od kolega se oglasio ponekim komentarom a o pisanju tekstova nije bilo ni govora. Najviše podrške, komentara i lepih reči sam dobila od kolega sa strane. Tada se javila želja da blogu promenim ime kako bi i nazivom bio moj lični blog, što faktički i jeste bio svo ovo vreme.

Verovatno ćete se zapitati zašto to odmah nisam uradila?

Nekako sam se svo vreme nadala da će se ipak neko iz škole uključiti i kako bi lepo bilo da, obzirom da nema škola koje imaju svoj blog nastavnika, mi u našoj realizujemo jednu, po meni lepu ideju. Kolege koje se do sada nikad nisu oglasile na blogu,  ipak su se oglasile povodom jednog članka na blogu ali na jedan vrlo neobičan način.

Prošlog meseca je našu školu posetila eksterna kontrola posle čega sam objavila članak pod nazivom “Dan posle… eksterne“ u kome sam komentarisala njihove glavne zamerke i postavila sebi i kolegama neka pitanja koja su se nametnula. Jako sam se iznenadila kad sam čula za reakciju kolega “opšteobrazovnih predmeta“. Iako se dosad nijednom nisu oglasili povodom nijednog od mojih članaka, niti su izneli svoj stav u komentaru na članak koji im je zasmetao, preko predsednice aktiva su mi saopštili da je Blog zvaničan i školski i da se ne slažu da se takav članak objavljuje kao članak svih nastavnika. Slažem se sa svim što su rekli i svoj blog konačno vraćam sebi. Od sada će se blog zvati Blog jednog nastavnika građevinca. Tekstove ću kao i do sada sama pisati bez obzira na naslov bloga.

Znam da u svom kolektivu imam dosta istomišljenika. Zbog njih, kao i zbog sebe, nastaviću da pišem i dalje kad bude intersantnih tema i kad budem imala šta da kažem, sviđalo se to nekome ili ne. Svako ko ima stav ili iskustvo drugačije od moga slobodno ga može izneti u komentaru. To će samo učiniti moje članke interesantnijim i sadržajnijim.

Nadam se da me razumete i da ćete me pratiti i dalje 🙂

Jasmina Armuš, prof. građevinske grupe predmeta u Tehničkoj školi Valjevo

 

Slažete li se sa Čomskim?

Svakome ko je bar jednom video ili pisao radnu biografiju, takozvani CV, palo je u oči da se u njemu traži da se navedu kompetencije za rad u nekoj oblasti. Kako smo mi srednja stručna škola, naše obaveze u pogledu konkretnih znanja, veština i kompetencija koje učenici treba da ponesu nakon školovanja su veće nego kod drugih vrsta škola. Jesmo li se nekad zapitali da li će učenici, nakon savladavanja predmeta koje predajemo, steći neku od kompetencija za rad u struci koju će moći da unesu u svoj CV? Zatrpani preobimnim gradivom nemamo vremena da se učenicima posvetimo na kvalitetniji način i razvijamo njihove radne i životne kompetencije.

Jedan od najpoznatijih intelektualaca današnjice Noam Chomsky decenijama govori o zaglupljivanju naroda još od školskog doba kroz prenatrpane školske programe. Zbog toga učiteljima i nastavnicima ostaje malo vremena za razgovor sa učenicima i podsticanje na razmišljanje. Učenje se svodi samo na pamćenje činjenica, na prosto reproduktivno učenje bez razmišljanja.

“Učenje prestaje biti doživljaj, iskustvo, emocija i postaje sa spoljašnje strane (ocenom) motivisana obaveza. To je sjajan način za odbijanje učenika od učenja.“- kaže Chomsky.

Koliko puta u toku časa imamo vremena da učenicima postavimo osnovna pitanja kojima ih možemo podstaći da razmišljaju poput:

Šta ti misliš o tome?

Zašto tako misliš?

Čime možeš to da potvrdiš?

Ima li nešto što te zbunjuje?

Šta još možeš da kažeš o tome?

Moramo priznati da vremena za ovakva pitanja nemamo ili imamo premalo. Pogotovu nemamo vremena da svakom od učenika postavimo neka od ovih pitanja. 😦

I za kraj, umesto poruke, opet jedan citat 🙂

Dave Burgess, učitelj i pisac: ,,Učenici nas neće pamtiti po lekcijama koje smo ih učili, nego po životnim veštinama koje su zahvaljujući nama stekli i vrednostima  kojima se (zahvaljujući nama) rukovode u svom životu. Greh ih je osuditi na reproduktivno učenje i nemati vremena naučiti ih razmišljati, sanjati, smejati se, podsticati njihovu kreativnost…“

Slažete li se sa Čomskim?

(U članku je korišćen materijal sa sajta Školski portal)