Slažete li se sa Čomskim?

Svakome ko je bar jednom video ili pisao radnu biografiju, takozvani CV, palo je u oči da se u njemu traži da se navedu kompetencije za rad u nekoj oblasti. Kako smo mi srednja stručna škola, naše obaveze u pogledu konkretnih znanja, veština i kompetencija koje učenici treba da ponesu nakon školovanja su veće nego kod drugih vrsta škola. Jesmo li se nekad zapitali da li će učenici, nakon savladavanja predmeta koje predajemo, steći neku od kompetencija za rad u struci koju će moći da unesu u svoj CV? Zatrpani preobimnim gradivom nemamo vremena da se učenicima posvetimo na kvalitetniji način i razvijamo njihove radne i životne kompetencije.

12170621_10200872546771388_1508891064_n

Jedan od najpoznatijih intelektualaca današnjice Noam Chomsky decenijama govori o zaglupljivanju naroda još od školskog doba kroz prenatrpane školske programe. Zbog toga učiteljima i nastavnicima ostaje malo vremena za razgovor sa učenicima i podsticanje na razmišljanje. Učenje se svodi samo na pamćenje činjenica, na prosto reproduktivno učenje bez razmišljanja.

“Učenje prestaje biti doživljaj, iskustvo, emocija i postaje sa spoljašnje strane (ocenom) motivisana obaveza. To je sjajan način za odbijanje učenika od učenja.“- kaže Chomsky.

Koliko puta u toku časa imamo vremena da učenicima postavimo osnovna pitanja kojima ih možemo podstaći da razmišljaju poput:

Šta ti misliš o tome?

Zašto tako misliš?

Čime možeš to da potvrdiš?

Ima li nešto što te zbunjuje?

Šta još možeš da kažeš o tome?

Moramo priznati da vremena za ovakva pitanja nemamo ili imamo premalo. Pogotovu nemamo vremena da svakom od učenika postavimo neka od ovih pitanja. 😦

I za kraj, umesto poruke, opet jedan citat 🙂

Dave Burgess, učitelj i pisac: ,,Učenici nas neće pamtiti po lekcijama koje smo ih učili, nego po životnim veštinama koje su zahvaljujući nama stekli i vrednostima  kojima se (zahvaljujući nama) rukovode u svom životu. Greh ih je osuditi na reproduktivno učenje i nemati vremena naučiti ih razmišljati, sanjati, smejati se, podsticati njihovu kreativnost…“

Slažete li se sa Čomskim?

(U članku je korišćen materijal sa sajta Školski portal)

 

 

 

Advertisements

Dan posle…. eksterne

1557368_977492965610325_2574430732347722577_oUtisci se, nakon sinoćnjeg velikog zadovoljstva saopštenom maksimalnom ocenom, polako sležu.

Dva dana je komisija boravila u našoj školi. Svako je uredno radio svoj posao, mi svoj a oni svoj 🙂

Oni su imali primedbe na naš rad ali, i mi na njihov. Naravno da naše i njihove primedbe nemaju istu težinu, toga smo itekako svesni 😉

Jedno je sigurno: i oni su ljudi kao i svi mi, imaju probleme kao i većina nas i trude se da dobro obave svoj posao kao i mi.

Najviše primedbi je bilo na nastavu. Recimo, da li u našoj školi koja je srednja stručna, mora biti toliko veliki broj nedovoljnih ocena iz srpskog jezika, stranog jezika i nekih drugih opšteobrazovnih predmeta?

Zapitajmo se sledeće. 11255851_1136044589755161_736773424409883497_o

Može li se kriterijum prilagoditi?

Jesmo li svesni koliko su naši učenici opterećeni preobimnim gradivom i koliko smo sami u stanju da neke stvari promenimo pre nego što se neko seti da promeni plan i program i rastereti učenike?

Jesmo li u stanju da realno sagledamo ulogu predmeta koji(e) predajemo u školovanju mladih ljudi koji treba da postanu stručnjaci u poslu ili profilu koji su odabrali?

Da li smo mi tu radi njih ili oni radi nas?

10014922_951281031564852_6922592761770212820_oZa rad u svakoj, a naročito u srednjoj stručnoj školi potrebno je mnogo znanja, kreativnosti, ljubavi prema svojoj profesiji, radnog iskustva u praktičnoj primeni istog i manjak, inače vrlo česte profesorske sujete. Nažalost. mnogo je češća obrnuta situacija- malo znanja, još manje kreativnosti i najmanje praktičnog iskustva. Pristup gradivu je po principu što teže i nerazumljivije, predmet je teži a ja značajniji, pametniji, uspešniji i bolji od vas ( učenika). Tako stečeno znanje traje koliko i čas na kome je učenik imao kontrolni ili odgovarao za ocenu a profesor ostane u lošem sećanju.

Svako od nas može izabrati neki od ovih “modela“ prema svom nahođenju. Od toga će, između ostalog, zavisiti ocena kad sledeći put opet budu došli da kontrolišu naš rad.

Za ovaj put, najvažnije je da smo se mi predstavili onakvi kakvi smo svakog dana, bez obzira da li nam je eksterna u školi ili ne 🙂

I, možda nam je bar delić ove najviše ocene dodeljen zbog naše iskrenosti i poštenja 🙂

Eksterna kontrola u našoj školi

1528491_820519094641047_688635940_n 1965698_891606867532269_3902166855944121689_o 886172_789280911098199_498433585_o10321493_897989930227296_3279523943582645724_o

Konačno i mi dođosmo na red za vrednovanje kvaliteta rada, tzv. eksternu evaluaciju. Sutra i prekosutra će komisija ocenjivati našu školu i naš rad. Dosta dugo pratimo na raznim grupama, blogovima, sajtovima, novinama kako je sve to izgledalo u školama koje su već prošle kroz tu proceduru. Te informacije su bile raznovrsne i većinom su se svodile na zaključak da je u tom periodu u školama “opsadno stanje“. Iz njih smo mogli da vidimo da mnoge škole nemaju odgovarajući prostor i osnovna sredstva za rad, da se većina trudila da malo popravi stanje snalazeći se na razne načine, da su nastavnici dobijali različita uputstva kako da se ponašaju i šta da rade. Iz tog razloga smo se malo pribojavali kako će to izgledati kad budu najavili dolazak kod nas.

Elem, u našoj školi se ove poslednje dve nedelje ni po čemu nije moglo primetiti da očekujemo tu “famoznu“ eksternu kontrolu, sve je bilo uobičajeno. Škola nam je lepo sređena već godinama, sve da smo i hteli još nešto dodati ne bismo imali gde. O tome kako izgleda naša škola, najbolje govore utisci učenika jedne poznate beogradske srednje škole koji su (nakon povratka sa republičkog takmičenja koje je bilo organizovano kod nas), na pitanje nastavnika kako je bilo, rekli “kao da smo bili na drugoj planeti“. Škola ima adekvatno opremljen prostor, sredstva za rad i učenje, kabinete, medijateku, svečanu salu, fiskulturnu salu, zatvoreni bazen, atrijum i još mnogo toga. Sarađujemo sa školama iz zemlje i inostranstva. Naši učenici postižu zapažene rezultate na takmičenjima. Da li će to biti dovoljno da dobijemo dobru ocenu videćemo 🙂

Na kraju, najjači utisak je svakako odgovor direktora koji je, na poslednjoj sednici Nastavničkog veća, na pitanje koleginice da li treba da “šminkamo“ časove za komisiju odgovorio: budite onakvi kakvi ste, nema potrebe da se predstavljamo onakvima kakvi nismo 🙂

Čujemo se kad dobijemo ocenu. Kakva god ocena bude mi ćemo i dalje raditi u ovom lepom okruženju u kome svako ko želi može doći do izražaja, kako nastavnici tako i učenici 😀

U susret portfoliju

 

Prema Pravilniku o stalnom stručnom usavršavanju i sticanju zvanja nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (“Službeni glasnik RS” broj 85, od 28. septembra 2013. godine, čl. 20), predviđena je zakonska obaveza izrade portfolija i plana profesionalnog razvoja nastavnika. Od marta 2014 godine svaki nastavnik je u obavezi da ima svoj portfolio.

e portfolio

Na ovom mestu pokušaću da, u šumi raznoraznih teorijskih i praktičnih objašnjenja vezanih za ovu temu, nađem “najkraći put“ i ukratko sistematizujem sve neophodne podatke vezane za izradu portfolija 🙂

Zašto treba da imate portfolio?

Osim ispunjavanja zakonske obaveze portfolio možete koristiti i :
– za ličnu promociju
– prilikom konkurisanja za posao
– za napredovanje u karijeri
– prilikom spoljašnje evaluacije

Šta je portfolio profesionalnog razvoja nastavnika ?

To je zbirka dokumenata i radova koji opisuju i prikazuju njegov proces napredovanja, razvoj i postignuća tokom vremena. Na taj način nastavnik predstavlja svoj rad, znanje i veštine.
Papirni portfolio je, razvojem tehnologije, zamenjen elektronskim tzv. e- portfolijom koji možete smestiti na vaš računar ili ga objaviti na internet mreži i učiniti javnim (webfolio). Izgled i organizaciju vašeg e-portofolija možete značajno obogatiti korišćenjem različitih aplikacija i veb-alata.

Šta treba da sadrži portfolio?
(Prema izvoru iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja)
1. Naslovnu stranu sa osnovnim podacima za kontakt (ime, prezime, telefon, mail adresa)

2. Kratak sadržaj za lakše snalaženje.

3. Radnu biografiju koja sadrži ključne podatke o nastavniku, pregled njegovog obrazovanja, radnog iskustva i postignuća.

4. Ličnu profesionalnu filozofiju – esej koji prikazuje osnove na kojima se zasniva profesionalni rad nastavnika. U ovom eseju je potrebno opisati sledeće:
– kako radim i koji je moj dominantni stil rada,
– koje oblike rada najčešće koristim i zašto,
– koje ciljeve postavljam i koje metode najčešće koristim,
– kako se to što radim odražava na učenike sa osvrtom na sopstvene kompetencije

5. Procenu/evaluaciju ( samoprocenu i spoljašnju procenu efekata rada)

6. Priloge kojima dokazujete, prikazujete, dokumetujute i ilustrujete sve što ste naveli u prethodnim tačkama.

Ostale detalje možete naći u Protokol o načinu vođenja e-portfolija.

Kako bi sve ovo praktično trebalo da izgleda možete pogledati na sledećim primerima:
– za one sa skromnim informatičkim znanjem (preuzmite obrazac i popunite)
http://nasaucionica.wordpress.com/nastavnici/profesionalni-portfolio/
http://ruzicavukelic.wordpress.com/за-учитеље/портфолио/е-портфолио/
Obrazac možete preuzeti na Obrazac za e-portfolio  klikom na File i Save as ili odštampati direktno.

– za one naprednije koji su ovladali korišćenjem veb-alata i aplikacija ( možete koristiti WordPress, OneNote (deo MS Office paketa), PBworks i mnoge druge)
http://ljiljanapejcic.blogspot.com/
http://natasa.snack.ws/
Lični profesionalni portfolio – Slavica Pokornić
http://mmimi78.wordpress.com/

Primeri digitalnih portfolija naših kolega

Ljilja Božić

Jasmina Armuš

Lepojević Micko

Na kraju vam želim srećno i uspešno kreiranje vašeg portfolija jer, kako kaže izreka, “št

o se mora nije teško“  🙂

Prilikom pisanja ovog članka koristila sam sledeće izvore:
http://onlineobuka.wordpress.com/ict-u-nastavi/e-portfolio/
http://www.srce.unizg.hr/fileadmin/Srce/proizvodi_usluge/obrazovanje/CEU/e-portfolio/Prirucnik_E-portfolio_kao_nastavna_aktivnost.pdf

http://www.osdracic.com/download_nastavnici.html#

Blumova taksonomija u ocenjivanju

Ocenu dovoljan (2) dobija učenik:

dovoljan (2)

1) koji je usvojio osnovna znanja, umenja i veštine prema programu predmeta;

2) čija su znanja, umenja i veštine na nivou reprodukcije uz nastavnikovu pomoć,

–  koji ispoljava teškoće u analizi činjenica, podataka, u njihovom uopštavanju i zaključivanju;

– koji ima sklonosti ka pasivnom zapamćivanju i mehaničkom reprodukovanju;

– koji ima teškoće u pismenom i usmenom izražavanju;

– koji ispoljava nesnalaženje u novim situacijama;

3) koji je ovladao predviđenim psihomotornim veštinama i umenjima u rukovanju sredstvima i tehnikama rada uz pomoć nastavnika.

Ocenu dobar (3) dobija učenik:
dobar (3)
1) koji je u celini usvojio osnovna znanja, umenja i veštine i polovinu proširenih znanja, umenja i veštine, a prema programu predmeta;

2) čija su znanja, umenja i veštine na nivou samostalne reprodukcije i razumevanja uz pomoć nastavnika odnosno na nivou mogućnosti učenika da: shvati značenje naučenih sadržaja, objašnjenja i da ih povezuje;

– koji uočava bitno, a u situacijama analiza, apstrahovanja i zaključivanja zahteva posebno zalaganje nastavika i dodatnu pomoć ;

– koji ima teškoća u brzom i tečnom usmenom i pismenom izražavanju;

3) koji je ovladao predviđenim psihomotornim umenjima i veštinama u rukovanju sredstvima i tehnikama rada na nivou primena.

Ocenu vrlo dobar (4) dobija učenik:
vrlo dobar (4)
1) koji je u celini usvojio osnovna znanja, umenja i veštine i usvojio više od polovine proširenih odnosno produbljenih znanja, umenja i veštine, a prema programu predmeta;

2) čija su znanja, umenja i veštine na nivou samostalne reprodukcije, razumevanja i primene ,

– koji kritički analizira postojeće činjenice i formuliše pravila, lako se usmeno i pismeno izražava,

– koji ispoljava aktivnosti na većini časova u idejama , rešenjima na nov način,

– koji samostalno i uz pomoć nastavnika praktično primenjuje znanja, umenja i veštine u istim i sličnim situacijama;

– koji ispoljava interesovanje i upornost u savlađivanju predviđenih sadržaja programa;

– koji je ovladao predviđanim psihomotornim umenjima i veštinama u rukovanju sredstvima i tehnikama rada na nivou samostalne primene,

– koji uočava bitno, lako razume, zaključuje i reprodukuje činjenice, date definicije i zakonitosti.

Ocenu odličan (5) dobija učenik:
odličan (5)
1) koji je u celini usvojio osnovna, proširena i produbljena znanja, umenja i veštine, a prema programu predmeta;

2) čija su znanja umenja i veštine na nivou razumevanja i samostalne primene u srodnim i novim okolnostima,

–  koji uočava bitno, lako odvaja pojedinačno, opšte i posebno radi uopštavanja,

– koji logički povezuje činjenice i pojmove, samostalno zaključuje na osnovu datih podataka, kritički rasuđuje,

– koji rešava probleme na nivou stvaralačkog mišljenja,

– koji poseduje bogat rečnik i lako se sadržajno usmeno i pismeno izražava,

– koji lako i brzo primenjuje stečena znanja;

– koji ispoljava kreativnu aktivnost na većini časova tog predmeta;

– koji pokazuje interesovanje i samoinicijativnost za proširenje stečenih znanja i dodatno samoobrazovanje;

3) koji je ovladao predviđenim psihomotornim umenjima i veštinama u rukovanju sredstvima i tehnikama rada na nivou samostalne i stvaralačke primene u različitim okolnostima.